Da li se - i kako - Telenor i Telekom udružuju

Da li se - i kako - Telenor i Telekom udružuju

Comments 0

U ovom tekstu želim da razjasnim situaciju koja se trenutno razvija, o takozvanom “spajanju” ili “udruživanju” Telenora i Telekoma Srbija, i da ukažem na određene kritične tačke koje mogu uticati na tržište telekomunikacija u zemlji u narednom periodu.

Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na osnovu pretpostavki, analize tržišta, nezvaničnih informacija, kao i novinarskih članaka vezanih za ovu situaciju. Situacija se razvija, što znači da neke od informacija u tekstu možda nisu u potpunosti tačne. Samostalno proverite sve informacije pre nego što donesete zaključak. Tekst će biti ažuriran ukoliko i kada za to bude bilo potrebe.


O čemu se radi?

Nedavno je objavljen tekst “Pakleni plan: Telekom i Telenor se udružuju da bi uništili slobodne medije” na portalu N1, u kojem su iznete informacije o tzv. “paklenom planu” Telekoma da se udruži sa Telenorom kako bi “uništio SBB”.

U prethodnih 10 dana, od kako je objavljen prvi tekst, pojavilo se preko 50 novih tekstova na sajtu N1, o ovoj temi, koje možete pročitati ovde.

U osnovi, obelodanjena je činjenica da Telenor i Telekom Srbija planiraju da sarađuju na polju pružanja usluga fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu, i distribucije medijskih sadržaja (kablovske televizije).

Sam dogovor Telenora i Telekoma je poslovna tajna i nije objavljen u celosti, međutim, N1 je uspeo da dođe do kopije dela ugovora.

Dogovor u trenutnom obliku se može raščlaniti na dva dela:

Ethernet bitstream

Telekom Srbija već duži niz godina, kao operator sa značajnom tržišnom snagom (u skladu sa Rešenjem Regulatorne agencije) nudi usluge veleprodaje bitstream pristupa na svojoj xDSL mreži. Bitstream pristup predstavlja vrstu unbundled pristupa gde ILEC (operator sa značajnom tržišnom snagom) prodaje pristup svojoj mreži na IP sloju. Ovo znači da je oprema “glavnog” operatora zadužena za pružanje pristupa svim korisnicima svih operatora, a da ta oprema dalje “preusmerava” pristup korisnicima “virtuelnih operatora” do drugih tačaka prisustva.

Ne zalazeći u tehničke detalje (u budućnosti ću pisati i o ovoj temi), ograničenja bitstream pristupa su pre svega što se sam fizički sloj konekcije oslanja na opremu “glavnog” operatora, što znači da “virtuelni” ili pod-operator ne može da nudi kvalitetnije usluge od glavnog operatora, niti da uvede nove tehnologije.

Ovo osigurava da glavni operator može da ispoštuje Rešenje a da pritom jedini može da pruža usluge najvišeg kvaliteta na toj mreži.

O razlozima koji dovode do donošenja spomenutih rešenja ću govoriti u narednom tekstu, ali ukratko: Internet provajderi fiksnog pristupa su prirodni monopoli i za njih važe posebna – restriktivnija – pravila na tržištu.

Međutim, bitno je napomenuti da Telekom ne nudi Bitstream pristup u veleprodaji na svojoj modernoj – next-gen-access optičkoj infrastrukturi (koja je izgrađena koristeći novac iz državnog budžeta), već samo na zastareloj bakarnoj pristupnoj infrastrukturi.

KONKRETNO, u Ugovoru je regulisano da će Telekom Srbija omogućiti Telenoru usluge veleprodaje Bitstream pristupa, i na optičkoj i na bakarnoj infrastrukturi, što će omogućiti Telenoru sledeće:

  • Pružanje usluga širokopojasnog fiksnog pristupa Internetu jednakog (ili nižeg) kvaliteta kao i Telekom Srbija, na bakarnoj i optičkoj mreži
  • Pružanje usluga OTT ili IPTV televizije, jednakog (ili nižeg) kvaliteta kao i Telekom Srbija
  • Pružanje usluga fiksne telefonije posredstvom Interneta (BBTF/VoIP) kao i usluge poziva putem Telenor mobilnih brojeva koristeći WiFi vezu – VoWiFi/IMS tehnologija

Telenor će svoje usluge moći da pruža korisnicima koristeći sličnu korisničku opremu kao i Telekom Srbija, ali uz razdvajanje same Core mreže od Telekomove, i mogućnosti pružanja ekskluzivnih servisa svojim korisnicima (npr. neograničeno besplatno gledanje televizije na mobilnom za Telenor korisnike, besplatni pozivi između Telenor fiksnih i mobilnih brojeva, itd.)

Iznajmljivanje optičkih vlakana

Drugi deo priče, koji je dosta interesantniji, je mogućnost iznajmljivanja optičkih vlakana Telenoru.

Nakon inicijalne burne reakcije na društvenim mrežama, Telenor je objavio Obaveštenje u kojem, pokušavajući da malo smanje vatru, navode i sledeće:

Sarađujemo i sa Telekomom i sa kompanijom SBB u okvirima standardne poslovne prakse svih operatora

Telenor poseduje jaku infrastrukturu u Srbiji koju čini 2200 baznih stanica i 6100 kilometara optičke mreže. Pored korišćenja infrastrukture u našem vlasništvu, iznajmljujemo infrastrukturu od različitih partnera, uključujući i Telekom i SBB, sa ciljem pružanja besprekorne korisničke usluge. Telenor je na javnoj aukciji 2010. godine stekao licencu za pružanje usluge fiksne telefonije, koja nam daje pravo da koristimo optičku mrežu u vlasništvu Telekoma, koji trenutno poseduje najveću infrastrukturu.

Želimo da istaknemo da pored Telekoma Telenor sarađuje i sa kompanijom SBB od koje takođe iznajmljuje infrastrukturu. Saradnja među operatorima na tržištu telekomunikacija, usluga širokopojasnog pristupa interneta i distribucije TV sadržaja predstavlja uobičajenu poslovnu praksu.

Pre svega - celokupan citat je tačan i istinit. Međutim, bitno je napomenuti da je Telenor do sada iznajmljivao infrastrukturu samo u svrhe pružanja usluga mobilne telefonije, odnosno zarad “snabdevanja” svojih baznih stanica. Takođe, celokupna optička infrastruktura Telenora je namenjena za povezivanje baznih stanica, korporativnih klijenata, kao i za Telenorove interne potrebe umrežavanja lokacija.

Novost u celoj ovoj situaciji je što će Telenor iznajmljivati last mile segment Telekomove optičke mreže, odnosno infrastrukturu od “centrale” do krajnjeg korisnika, što Telenor stavlja u poziciju da pruža usluge na optičkoj infrastrukturi krajnjim korisnicima – pre svega fizičkim licima.

Zakup optičke infrastrukture pre svega uključuje mogućnost Telenora da kontroliše aktivnu opremu i uređaje na oba kraja infrastrukture, tj. opremu kod korisnika i opremu koja obezbeđuje pristup korisnicima (”oprema u centrali”). Ovakva vrsta saradnje omogućava Telenoru da pruži usluge jednakog ili boljeg kvaliteta kao i Telekom Srbija, kao i da uvede potpuno nove usluge koje Telekom ne nudi.

Na primer, Telenor bi mogao svojim korisnicima da pruži usluge distribucije medijskog sadržaja, odnosno kablovske televizije, preko DVB-C sistema, na optičkom vlaknu, koristeći odvojene talasne dužine u vlaknu i FTTH DVB-C modulator kod korisnika. Ovo bi omogućilo Telenoru da svojim korisnicima pruži stabilniju i kvalitetniju uslugu kablovske televizije, nalik SBB-u, dok Telekom pruža degradiranu uslugu televizije preko svoje IPTV platforme “Iris TV”, koja u poslednje vreme ima sve više problema.

Isto tako, Telenor bi mogao da se odluči da koristi NG-PON2 standard i odgovarajuću aktivnu opremu (OLT i ONT/CPE) i da korisnicima pruža brzine do 10 Gbps simetrično, dok Telekom pruža asimetričan pristup do 1 Gbps na svojoj optičkoj mreži uz GPON standard.

U ovoj situaciji bi Telenor mogao da pruža znatno kvalitetnije usluge od Telekoma, po istoj ili nižoj ceni, koristeći Telekomovu infrastrukturu.

U čemu je problem onda?

Ukoliko ste stigli dovde i nije Vam baš jasno u čemu je problem sa ovim dogovorom između dva operatora, niste sami. Ipak, dozvolite da objasnim.

Sam dogovor, u zvaničnom obliku, je u potpunosti standardna stvar i ni u jednom trenutku ne može da se interpretira kao nešto nepravično ili nešto što odstupa od uobičajene poslovne prakse.

Međutim, kao i kod mnogo drugih stvari u našoj državi, bitno je ono što nije napisano. U samom dogovoru postoje tri mogućnosti za nepravične radnje sa Telekomove strane:

  • Damping cene infrastrukture po netržišnim uslovima
  • Uslovljavanje Telenora da se pridržava određene editorijalne politike
  • Ograničavanje rasta Telenora u kasnijim fazama projekta

Napominjem da u ovoj priči Telenor ne može da se direktno okrivi za bilo šta osim za sam akt saradnje sa Telekomom.

Damping cene

Telekom bi mogao da, u svojoj diskreciji, Telenoru iznajmljuje infrastrukturu po niskim cenama, znatno ispod tržišnih, odnosno po “damping” cenama. Ovakva praksa najčešće ima za cilj profit kroz uništenje konkurencije i kasnije povećanje cena.

Telenor bi u ovakvoj situaciji mogao da nudi usluge jednakog ili većeg kvaliteta od Telekoma po nižim cenama, i da pritom ne posluje sa gubitkom, jer bi celokupne troškove finansirao Telekom, iz državnog budžeta i kredita, dok bi Telenor plaćao simboličnu cenu zakupa infrastrukture, i time opkolio tržište izuzetno povoljnim uslugama visokog kvaliteta preko next-gen-access infrastrukture.

Damping predstavlja nepravičnu i nepoštenu poslovnu praksu i nije u skladu sa poslovnim principima kojih bi kompanije trebale da se pridržavaju. Svejedno, izuzetno je teško na sudu dokazati postojanje damping prakse na tržištu, usled čega se ovakav vid uništenja konkurencije primenjuje u raznim sferama poslovanja u celom svetu.

U ovom slučaju, Telekom “žrtvuje” sebe radi uništenja konkurencije i plasiranja kompanije marionete (Telenora) kao lidera na tržištu, nakon čega mogu nastupiti određene ucene koje bi mogle da negativno utiču na tržište i na Telenor.

Kontrola Telenorove editorijalne politike

Telekom bi mogao da uslovljava Telenor da se pridržava određene editorijalne politike, odnosno da nudi, na primer, određene pakete TV kanala čiji je emiter i nosilac prava Telekom Srbija ili jedno od povezanih pravnih lica (npr. ARENA CHANNELS GROUP doo ili MOJA SUPERNOVA doo), čime stavlja svoje sadržaje u povlašćenu poziciju i eventualno uskraćuje prava drugim emiterima.

Dodatno, mada je ovo jako malo verovatno, Telekom bi mogao da spreči Telenor da sklopi ugovore o reemitovanju i distribuciji medijskih sadržaja određenih emitera i nosioca prava (npr. United Media Sàrl), čime bi na nepravičan i nepošten način sprečio te emitere da pružaju svoje sadržaje po tržišnim uslovima korisnicima Telenora.

Naravno, ovo su samo spekulacije, koje je pre svega pokrenuo portal N1, čiji je vlasnik pomenuta kompanija United Media. Takođe, upitno je da li bi uopšte došlo do ograničenja prava Telenora da slobodno sklapa ugovore o reemitovanju i distribuciji medijskog sadržaja, pre svega zato što operator Orion telekom u svojoj ponudi ima i Telekomove i United Media kanale (PDF spisak kanala).

Ograničavanje rasta Telenora

Ukoliko pretpostavku da bi Telekom ponudio svoju infrastrukturu Telenoru po damping cenama uzmemo kao istinitu, u ovom hipotetičkom scenariju bi Telekom mogao kasnije da krene sa ograničavanjem rasta Telenora, pre svega pretnjama vezanim za promene uslova pružanja infrastrukture i povećanje cena na neprihvatljivo visoke, koje bi bile kobne za Telenor, koji bi ceo svoj uspeh na tržištu usluga fiksnog pristupa izgradio pre svega na tuđoj infrastrukturi i to po netržišnim uslovima.

Krajnji cilj Telekoma može biti uništenje sve konkurencije, uključujući i Telenora, ali u dve faze, gde bi u prvoj Telenor bio “korisna budala” koja bi “protresla” tržište i “uništila” konkurenciju, a u drugoj fazi bi Telekom uništio Telenor povećanjem cene zakupa infrastrukture i uvođenjem restriktivnih uslova u anekse ugovora koje Telenor ne bi mogao da ispoštuje.

Koliko je ovo realistično?

Ovo možda zvuči kao nekakva paranoidna teorija zavere, zato što možda i jeste. Glavni problem je što mi ne znamo šta će se desiti i šta se može desiti, i navedeno ne zavisi samo od glavnog aktera u priči, već i od mnogo drugih faktora koje ne možemo ni da vidimo na “radaru”, a kamoli da predvidimo njihovo ponašanje.

Ključno je da se ne smemo zaslepiti PR tekstovima, politikom ili emocijama, i dozvoliti jednoj strani, nebitno kojoj, da nanese trajnu štetu tržištu telekomunikacija u Srbiji.

Dosadašnje informacije u medijima su se sastojale prvenstveno od SBB-ovih teorija zavere na portalu N1, Telenorovih pokušaja da “smanji vatru” i umanji štetu reputaciji, a koju izazivaju tekstovi na N1, i Telekomovih kontradiktornih izjava, uz dodatak premijerke Ane Brnabić koja objašnjava kako je ovo isključivo borba dve kompanije i da se ona mora rešiti na tržištu ili na sudu.

Gde je tu SBB?

SBB je napravio jednu kobnu grešku kojom je sebi iskopao grob. Pitanje je samo da li će u taj grob upasti.

Konkretno, kompanija SBB žestoko promoviše superiornost svojih TV servisa i usluga distribucije medijskih sadržaja (EON, D3, kablovska televizija, Total TV), kao i sopstvenih medija (N1, Nova S, Sport Klub, itd.), i istovremeno neosnovano potencira superiornost svoje zastarele koaksijalne infrastrukture, koja na dosta lokacija nije ni redovno održavana.

SBB čak odbija da učini minimum truda i da migrira svoje korisnike na DOCSIS 3.1 infrastrukturu, ukoliko već ne žele da napuste istruleli i zastareli koaksijalni kabl, već promoviše tzv. “GIGA mrežu” koja predstavlja nulti pomak sa postojeće infrastrukture i tehnologija koje su koristili godinama.

SBB na “GIGA mreži”, zbog digitalizacije (čime su oslobodili oko 60 kanala na kablu) koristi 24 Downstream kanala na DOCSIS 3.0, dok su ranije koristili 16 Downstream kanala. Sama tehnologija je ostala ista, kao i svi problemi koji dolaze sa njom. Istovremeno SBB zapostavlja i opremu koju dodeljuju korisnicima, što izaziva veliko nezadovoljstvo korisnika Interneta.

U današnje vreme sve veći broj korisnika okreće leđa linearnoj televiziji i odlučuje se na “striming servise” (Netflix, HBO GO, YouTube, Amazon Prime Video, Hulu, itd.), i same navike gledalaca se menjaju. Internet postaje najbitnija stvar u domaćinstvu, i polako zamenjuje mesto televizije.

Na ovakvom tržištu, tradicionalni kablovski operater kao što je SBB ne može da opstane bez drastičnih promena u ponudi, na koje oni nisu spremni.

Bitno je istaknuti i da svi operatori u svetu i kod nas, bilo “državni” ili “privatni”, agresivno nastupaju na tržištu sa next-gen-access tehnologijama i unbundled paketima koji nude samo Internet usluge, uz velike brzine i bez restrikcija, tako da se situacija sa kojom se susreće SBB, bez samog entiteta “državnog Telekoma” naravno, odvija istovremeno i na Zapadu, i ima slične kobne rezultate po tradicionalne kablovske operatore.

Šta ja mislim?

Smatram da Telekom stvarno želi da uništi svu konkurenciju i da plasira svoje sadržaje i svoju editorijalnu politiku u svaki dom na svaki ekran. Ipak, istovremeno smatram da Telenor neće biti korišćen (i iskorišćen) u svrhe stvaranja “medijskog mraka”, jer je Telenor previše odvojen od države da bi mogao biti upleten u takve stvari.

Moje viđenje situacije je da će Telenor potisnuti Telekom kao i SBB kod određenog segmenta korisnika nižih ili specifičnih potreba (domaćinstva sa manjim prihodima ili mladi korisnici koji imaju negativnu asocijaciju na brend Telekoma i imaju potrebu samo za jeftinim i brzim Internetom), dok će Telekom održati svoju poziciju kao najveći Internet operator pre svega zbog ogromnog broja xDSL korisnika na zastareloj bakarnoj infrastrukturi.

U ovoj priči SBB će moji da kroji svoju sudbinu, a ja smatram da su priče o uništenju SBB-a preuveličane, i motivisane pohlepom. Konkretno, predviđam da će SBB smanjiti cene usluga i početi da pruža fleksibilnije pakete usluga, pre svega – samo Internet na digitalizovanim područjima; veće brzine za pakete bez fiksnog telefona; kao i ukidanje opresivnih priključnih taksi za STB uređaje – i naravno sve bržu digitalizaciju celokupne mreže.

Kada se sve sabere i oduzme, mislim da bi saradnja Telekoma i Telenora, u ovom obliku, bila korisna po samo tržište telekomunikacija u Srbiji, jer ne smatram da Telekom može da uništi Telenor ili SBB. Isto tako smatram da će nova situacija podstaći SBB da unapredi mrežu i ponudi i pozabavi se uslovima pružanja usluga, koji su trenutno veliki izvor nezadovoljstva kod korisnika.

1
❤️
6
👍
0
😲
0
😢
0
😠
0

Comments (0)

Please be civil when commenting. Think before writing, don't spam, self promote, bully, harass or harm anyone. Please read the Comment Policy before posting. Comments are moderated.

There are no comments.
Be the first to contribute!


Scroll to top